ПОУЗДАНИ САВЕТНИК
МЕТОДИЧКО-ДИДАКТИЧКИ ПРИРУЧНИК
Аксиома методолошких компактности
|
|
Настави математике припада значајно место у систему образовања. Приручник Поуздани саветник систематизује наставни процес кроз поједностављене шеме и предлаже алтернативе планирања и извођења наставе. Елементи часа и подучавања дати су аксиоматски, а особита пажња посвећена је дефинисању структуре наставе. Упоредним тумачењем теоријских сазнања и анализом показатеља добре наставе издвојени су продуктивни методолошки модели. Истакнут је значај четири методолошка домена који настави математике дају компактност (апстраховање, алегорија, визуализација и практичност).
|
Аксиома 5. 1.
|
|
Ако је методама апстраховања, визуализације и алегорије заокружен сазнајни процес тада постоји тачно једна практична примена знања која са методама апстраховања, визуализације и алегорије чини уписани квадрат креације.
|
одломак из петог поглавља
5. 4. Алегоријска прича у настави математике
(Домен алегорије)
(Домен алегорије)
Дефиниција 5. 5. Алегоријска прича је Божја поука упућена на развој интуитивног у људској свести.
|
Дефиниција 5. 6. Алегоријска прича у настави математике је метафоричка допуна когнитивних фаза часа.
|
Улога алегоријске приче на часу математике може да варира од суштинског (изворног) приказа математичких истина, до формалних облика увођења у час или резимирања исхода. Фазе кроз које ученици пролазе варирају од дескриптивне, индивидуалног тумачења, критичког разумевања до креативног мишљења. Алегоријска прича својом конструкцијом уводи у задатак (тему), док је њена садржина васпитног карактера. По својој форми она може бити историјска – уколико похрањује историјске чињенице, дијалошког типа – у форми драме и лингвистичка – са акцентом на двојаким значењима речи.
Алегоријска математичка прича преузима улогу моста између апстрактних и уопштених математичких структура и непосредног окружења. Кроз ублажавање строгих математичких форми или захтева у кратком временском интервалу приводи њиховој суштини (елегантност закључивања). Ученик пројектује слике, комбинује, размишља, слуша, дискутује, тражи аналогне ситуације, просуђује, памти и индуктивно или дедуктивно закључује. У једном тренутку ће се наћи на раскрсници промишљања. Разматраће аргументе и комбиновати. Можда ће се упутити на супротну претпоставку много пре него што наставник покаже пут доказивања.
Алегоријска математичка прича преузима улогу моста између апстрактних и уопштених математичких структура и непосредног окружења. Кроз ублажавање строгих математичких форми или захтева у кратком временском интервалу приводи њиховој суштини (елегантност закључивања). Ученик пројектује слике, комбинује, размишља, слуша, дискутује, тражи аналогне ситуације, просуђује, памти и индуктивно или дедуктивно закључује. У једном тренутку ће се наћи на раскрсници промишљања. Разматраће аргументе и комбиновати. Можда ће се упутити на супротну претпоставку много пре него што наставник покаже пут доказивања.
Софијина прича
|
|
Месец је био пун, када је Софија изашла из биоскопа. Оштар ваздух заруменео је њене образе док је журно корачала дуж опружене улице. Из даљине је допирао туп звук сирене. Размишљала је о филму „Димензије: математичка шетња“, када је на небу угледала светао и прав траг. Као да је оштар предмет загребао површину неба. Очекивала је чудо. Пун биоскоп је још увек, као туп предмет, одзвањао у њеној глави. Пожурила је. Још један оштар завијутак је делио до куће. Tу је чекао њен љубимац, опружен, на кућном прагу. Када је чуо познате кораке, пун радости потрчао јој је у сусрет.
Наставна јединица: „Врсте углова“, V разред. |
садржај приручника
О мапи часа
𝒍𝒊𝒎Учење→циљЧас ≝ Сазнање |
|
ОДЛОМАК ИЗ шестог ПОГЛАВЉА
Циљ: Истраживачки задатак наставника састоји се у проналажењу садржаја које типски везује иста тема. Тако кроз дескрипцију познатог интуитивно постаје јасније.
|
|
Модалитет: Подизање темеља у раду, као и у животу, постиже се ваљаним одабиром задатака кроз које се равномерно повезује когнитивни, емотивни и практични део наставе. Пример виле која разграђује, упућује на критички приступ и непрестани дијалог и промишљање. Зар вила не представља низ питања и потешкоћа на које ученици наилазе током решавања задатка?
|
Задатак за ученике:
|
Направити скицу у односу на предложак у размери 1:7.
Аритметички део може представљати израду табеле која ће садржати називе фигура, њихов број и израчунавање обима и површина. Геометријска интерпретација препознаје сложеност фигура, хармоничност, конвексност и композицију. Практични захтев се надовезује на претходна два као задатак поплочавања, израде мозаика или само плана. |
“Град градила три брата рођена,
До три брата три Мрњавчевића: Једно бјеше Вукашине краље, Друго бјеше Угљеша војвода, Треће бјеше Мрњавчевић Гојко; Град градили Скадар на Бојани, Град градили три године дана, Три године са триста мајстора, Не могаше темељ подигнути, А камо ли саградити града: Што мајстори за дан га саграде, То све вила за ноћ обаљује.”[1] [1] Цитат из народне песме “Зидање Скадра на Бојани”. |
|
24. Основа цркве Христа Пантократора, манастир Дечани
Закључак: Ништа тако добро не погодује учењу као след од једноставног ка сложенијем моделу. Ништа тако квалитативно не унапређује учење од упоредног изучавања практичних и теоријских модела.
|
прилози
Плакат - Настава математике
|
|
Плакат - О приручнику
|
Плакат - Организациома мапа часа
|
|
Поуздани саветник - година издања 2020.
|