ТИМОТЕЈ И ПИТАГОРА
ТРОЛИСНА ПЕСМА
|
Удахни мисао
Кројиш субине светова у узлет, ако си истина, у суноврат, ако си лаж. Узрасташ или сахрањујеш, кључеви су у твојим рукама. |
Подари реч
Радост дарују речи. Чаробно трепери срце док ствара стих или га чита са усана оних који умеју да воле. |
Просветли разум
Отићићеш на раскрсницу и избројати, путева колико праваца, избора колико путева. Само да вођа не буде слеп. |
|
Реч
Реч срца је љубав. Глас ума је мудрост. Зов душе је милост. Охрабри их да говоре. |
|
Бунт
Пахуља снега напунила је срце моје Ватром. Пружила сам длан нек је сачува, да се не угаси пламен. Снежна нит источила је сузу мог не прихватања пролазности. |
Лествица преумљења
|
Семе Божанске мурост
|
Размишљања
Напој се стрпљењем са извора чекања и наде и разумећеш зашто је правда спора и како достижна. |
Светитељ
Благо теби, што име човека, делом потврђујеш. |
Пад у ропство
Кад се зацари лаж логиком се доказати не може, ни срцем пригрлити, ни мишљу поимати. Странствовање њено мрежом заблуда ороби тражитеље истине. |
Линије светлости и лепоте
|
Пешчаник живота
Подари ми часовник, ком не пролазе дани, у коме нема старења, што мудрошћу мири тренутак и трајања. Поклони ми мисао која границе нема. Небо јој мера а узда тама, да светлошћу склапа, лик човека и узвишеног у нама. Дуж
{ Најкрћи пут од α до ω } Почиње тренутком наше одлуке да сазидамо још један у мноштву храмова своје душе. Да искорачимо из дана и следимо најкраћи пут својих замисли. Пут од тачке почетка до оне која чува коначну слику оствареног циља, и означава крај нашег ходочашћа. |
|
Немој никада да заћутиш
Твоја лепа реч довољна је за моју срећу. Добротом, као цветом окити ме смирење и радост. Немој никада да заћутиш. Љубав у речи крије тајну стварања. Огледају се снови у лутањима срца, осмехом живим дан. Немој никада да заћутиш. Благост у речи улива спокој и мир. У души ми пространство, могу да загрлим свет. Немој никада да заћутиш. Топлина у речи крила невидљива, за истину, за одлуку, за покрет, знам зашто сам ту. Немој никада да заћутиш. |
|
Ход у ∞ трагом Господа
Из праха земаљског човека и жену, као тачака пар, линијом живота, спојио си. Несагледивост равни тролисног лица свог, тајну удахнуо им. Само је простор несместив, за њихов раст у меру лепоте твоје. |
Неограничено много избора
Једначину живота свог исписује човек на путу светлсти или таме. У сваком новом дану између греха и слободе на муци избора стоји. |
Проповедање вере
Од простих бројева несавршених и одбачених, полигона правилних, јато сликом, исписао си Гаусе. Надом ходочастио јеси, на места несклада и незнања. |
|
Уточиште
Ако поклоним цвет, души дарујем мирис. Ако поклоним реч, разуму дајем мисао. Ако поклоним осмех, очима дајем радост. Ако поклоним загрљај, стрепњи дарујем уточиште. |
|
Сан
Понекад ти је ноћ топло узглавље, пуно сновиђења и звездане тишине, пожелиш да не сване. Понекад дан испуни сањане снове, кад не очекујеш, кад не стрепиш, кад поверујеш и пружиш руку. |
